Mrežni protokol može se posmatrati kao uobičajeni mrežni standard komunikacije, koji se koristi za definisanje metoda razmene podataka preko računarske mreže. Mrežni protokoli definišu pravila i konvencije za komunikaciju između različitih uređaja, koji sudeluju u računarskoj mreži.
Jednostavan primer iz stvarnog sveta je ljudska komunikacija. Pretpostavimo da je Vaš jezik Srpski, jedini jezik koji znate. Ako pokušate da razgovarate sa nekim preko telefona koji može govoriti samo Holandski jezik, komunikacija će propasti. Ovde za komunikaciju između dve strane (bez pomoći prevodioca) treba vam zajednički jezik koji obe strane mogu razumeti i govoriti.
Slično gore navedenom primeru, ako računari (ili računarski uređaji) žele međusobno komunicirati, moraju slediti određeni skup unapred definisanih pravila komunikacije. Mrežni protokol je onaj skup pravila koji bi trebalo da poštuju različiti računari ili uređaji slični računaru kada učestvuju u mrežnoj komunikaciji.
Skoro svi protokoli koji se koriste na Internetu su uobičajeni standardi koje je definisao RFC (“Request for Comments”).
Primeri standardnih mrežnih protokola su TCP (protokol kontrole prienosa), UDP (protokol korisničkog datagrama), IP (internet protokol), ARP (protokol razlučivosti adrese), HTTP (protokol prenosa hiperteksta), FTP (protokol prenosa datoteka), TFTP (trivijalni File Transfer Protocol), SMTP (Simple Mail Transfer Protocol), SSH (Secure Shell), Telnet itd.
Uređaji koji učestvuju u mrežnoj komunikaciji treba da znaju o zajedničkom mrežnom protokolu i da komuniciraju u skladu sa načinom koji je definisan. Drugim rečima, standardni softver za mrežni protokol mora da se pokreće na oba uređaja koji učestvuju u mrežnoj komunikaciji.
Sledeći primer to objašnjava jasnije.
Ako koristite pregledač za pregledavanje veb stranica sa veb servera (na primer, http://www.aleksandargavrilovic.wordpress.com), koristite HTTP (protokol prenosa hiperteksta) ili HTTPS (protokol za prenos protokola hiperteksta). Preglednik koji koristite mora da zahteva veb stranice sa veb servera pomoću HTTP-a ili HTTPS-a, a veb server mora da odgovori na računar pomoću HTTP-a ili HTTPS-a.
Kako HTTP (Hipertekt Transfer Protocol) ili HTTPS (Hipertekt Transfer Protocol Secure) treba da funkcionišu definisano, u početku kao zajednički standard. HTTP je u početku definisan kao RFC (Zahtev za komentare) 2616. HTTPS (HTTP preko TLS) je u početku definisan kao RFC (Zahtev za komentare) 2818. Svako može da prati ažurirane verzije ovih uobičajenih standarda (definisano kao RFC (Zahtev za komentare). ) i kreiraju sopstvene proizvode pretraživača ili veb servera.
Sada razmislite o glavnoj koristi u uspostavljanju zajedničkog standarda. Sastavili smo zajednički jezik tako da svi mogu razgovarati zajedno bez pomoći prevodioca! Postigli smo interoperabilnost!
P5YCH 