#1/12 Razlika između vlasničkog i standardnog protokola

Dva izraza se često koriste u industriji umrežavanja pri opisu mrežnih protokola.

1) Vlasnički protokol

2) Standardni protokol

Vlasničke protokole obično razvija jedna kompanija za uređaje (ili operativni sistem) koji proizvode. AppleTalk je vlasnički mrežni protokol koji je razvio Apple Inc. Protokol Appletalk je odličan protokol i dobro funkcioniše u mrežnim okruženjima napravljenim od Apple uređaja. Neki proizvođači softvera, operativnog sistema, ne podržavaju Appletalk protokol. Vlasnički protokoli neće se dobro skalirati u mrežnim okruženjima koja se sastoje od softverskih proizvoda ili mrežnih uređaja sa više dobavljača.

Standardne protokole prihvata cela industrija računara, nisu specifični za dobavljača. Standardni protokoli se često razvijaju zajedničkim naporima stručnjaka iz različitih organizacija.

Primeri standardnih protokola su IP, TCP, UDP itd. RFC (Zahtev za komentare) je IETF platforma za razvoj standardnih protokola.

#1/11 Šta je mrežni protokol?

Mrežni protokol može se posmatrati kao uobičajeni mrežni standard komunikacije, koji se koristi za definisanje metoda razmene podataka preko računarske mreže. Mrežni protokoli definišu pravila i konvencije za komunikaciju između različitih uređaja, koji sudeluju u računarskoj mreži.

Jednostavan primer iz stvarnog sveta je ljudska komunikacija. Pretpostavimo da je Vaš jezik Srpski, jedini jezik koji znate. Ako pokušate da razgovarate sa nekim preko telefona koji može govoriti samo Holandski jezik, komunikacija će propasti. Ovde za komunikaciju između dve strane (bez pomoći prevodioca) treba vam zajednički jezik koji obe strane mogu razumeti i govoriti.

Slično gore navedenom primeru, ako računari (ili računarski uređaji) žele međusobno komunicirati, moraju slediti određeni skup unapred definisanih pravila komunikacije. Mrežni protokol je onaj skup pravila koji bi trebalo da poštuju različiti računari ili uređaji slični računaru kada učestvuju u mrežnoj komunikaciji.

Skoro svi protokoli koji se koriste na Internetu su uobičajeni standardi koje je definisao RFC (“Request for Comments”).

Primeri standardnih mrežnih protokola su TCP (protokol kontrole prienosa), UDP (protokol korisničkog datagrama), IP (internet protokol), ARP (protokol razlučivosti adrese), HTTP (protokol prenosa hiperteksta), FTP (protokol prenosa datoteka), TFTP (trivijalni File Transfer Protocol), SMTP (Simple Mail Transfer Protocol), SSH (Secure Shell), Telnet itd.

Uređaji koji učestvuju u mrežnoj komunikaciji treba da znaju o zajedničkom mrežnom protokolu i da komuniciraju u skladu sa načinom koji je definisan. Drugim rečima, standardni softver za mrežni protokol mora da se pokreće na oba uređaja koji učestvuju u mrežnoj komunikaciji.

Sledeći primer to objašnjava jasnije.

Ako koristite pregledač za pregledavanje veb stranica sa veb servera (na primer, http://www.aleksandargavrilovic.wordpress.com), koristite HTTP (protokol prenosa hiperteksta) ili HTTPS (protokol za prenos protokola hiperteksta). Preglednik koji koristite mora da zahteva veb stranice sa veb servera pomoću HTTP-a ili HTTPS-a, a veb server mora da odgovori na računar pomoću HTTP-a ili HTTPS-a.

Kako HTTP (Hipertekt Transfer Protocol) ili HTTPS (Hipertekt Transfer Protocol Secure) treba da funkcionišu definisano, u početku kao zajednički standard. HTTP je u početku definisan kao RFC (Zahtev za komentare) 2616. HTTPS (HTTP preko TLS) je u početku definisan kao RFC (Zahtev za komentare) 2818. Svako može da prati ažurirane verzije ovih uobičajenih standarda (definisano kao RFC (Zahtev za komentare). ) i kreiraju sopstvene proizvode pretraživača ili veb servera.

Sada razmislite o glavnoj koristi u uspostavljanju zajedničkog standarda. Sastavili smo zajednički jezik tako da svi mogu razgovarati zajedno bez pomoći prevodioca! Postigli smo interoperabilnost!

#1/10 Internetvorks, Internet, Intranet i Ekstranet

Internetvorks

Pre nego što razgovaramo o terminima internet, intranet i ekstranet, moramo da razgovaramo o terminu internetvork.

Mrežni rad se može definisati kao dve ili više računarskih mreža (obično lokalna mreža LAN) koje su povezane zajedno, koristeći mrežne rutere.

Svaka mreža u internetvork-u ima svoju mrežnu adresu koja se razlikuje od ostalih mreža u istom. Mrežna adresa koristi se za identifikaciju mreža unutar mrežnog dela.

Internet rad omogućava različitim korisnicima na različitim geografskim lokacijama da razmenjuju podatke, resurse i komuniciraju. Savremena preduzeća ne mogu čak ni da funkcionišu bez internet rada. Internet, Intranet i Ektranet su različite vrste internet poslova.

Internet, Intranet i Ektranet

Internet: je svetska, javno dostupna računarska mreža međusobno povezanih računarskih mreža (Internetvork) koja prenosi podatke koristeći standardni Internet Protocol (IP). Najveći Internet rad na svetu je Internet.

Izrazi “World Wide Web” (WWW) i Internet nisu isti. Internet je kolekcija međusobno povezanih računarskih mreža, povezanih bakarnim žicama, optičkim kablovima, bežičnim vezama, itd. “World Wide Web” jedna je od usluga dostupnih putem Interneta, zajedno sa raznim ostalim, uključujući e-poštu, deljenje datoteka, daljinsko administracija, streaming videa, mrežno igranje itd. “World Wide Web” (WWW) je kolekcija međusobno povezanih dokumenata i drugih izvora, povezanih hipervezama i URL-ovima.

Većina ovih međusobno povezanih dokumenata u”World Wide Web” (WWW) kreirana je korišćenjem označnog programskog jezika koji se zove HTML (HiperTekt Markup Language). Čak je i veb stranica koju sada čitate kreirana pomoću HTML-a (HiperTekt Markup Language)

Intranet: je privatna mreža koja se nalazi u preduzeću. Tipični intranet za poslovnu organizaciju sastoji se od mnogih povezanih mreža lokalnih mreža (LAN) i koriste bilo koju tehnologiju široke mreže (VAN) za povezivanje mreže. Glavna svrha intraneta je deljenje informacija o kompaniji i računarskih resursa među zaposlenima. Intranet je privatni internet rad koji obično kreira i održava privatna organizacija. Sadržaj dostupan u Intranetu namenjen je samo članovima te organizacije (obično zaposlenima u kompaniji).

Ektranet: Ekstranet se može posmatrati kao deo intraneta, kompanije koji se proširuje i na korisnike van kompanije, poput dobavljača, dobavljača, partnera, kupaca ili drugih poslovnih saradnika.

Ektranet je potreban za uobičajene svakodnevne poslovne aktivnosti. Na primer, postavljanje naloga za kupovinu registrovanim dobavljačima, fakturisanje i fakture, aktivnosti vezane za plaćanja, zajedničke aktivnosti u vezi sa zajedničkim ulaganjima, brošure o proizvodima za partnere, sniženi cenovni delovi za partnere itd.

# 1/9 Centralizovani i distribuirani model računarske mreže

Druga logička klasifikacija računarskih mreža je centralizovani i distribuirani model računarske mreže.

U centralizovanom modelu računarske mreže, mrežni resursi se postavljaju i upravljaju sa glavne lokacije. Centralizovani mrežni model omogućava administratorima da upravljaju resursima. Mrežni serveri i drugi kritični mrežni resursi smešteni su na centralnoj lokaciji u sigurnoj i namenskoj sobi servera.

Centralizovani mrežni model pruža sledeće prednosti mrežnim i sistemskim administratorima.

Centralizovani mrežni model omogućava mrežnim i sistemskim administratorima bolji pristup mrežnim uređajima

U centralizovanom mrežnom modelu mrežnim resursima može se lakše upravljati

Centralizovani mrežni model pruža bolju mrežnu sigurnost.

Glavni nedostatak je veće opterećenje mrežnih i sistemskih administratora i povećan rizik od neuspeha u komunikaciji zbog katastrofe u centralnoj lokaciji.

U modelu distribuirane mreže mrežni resursi se postavljaju i upravljaju sa različitih geografskih lokacija. Mrežni i sistemski administratori upravljaju mrežnim resursima na različitim lokacijama. Ovih dana se distribuira većina modela “Enterprise” mreže.