Kako promeniti MAC adresu koristeći “macchanger” na Kali Linux-u?

Promena MAC adrese + skripta

 

Prvo, da vidimo kako možemo da koristimo macchanger, nakon toga da promenimo hardversku MAC adresu, na “random” adresu i kako da napišemo mini-skriptu, da vaš računar automatski lažira vašu MAC adresu prilikom svakog ponovnog podizanja sistema. Možemo početi istraživanjem naše trenutne MAC adrese, npr. eth0 mrežnog interfejsa. Da bi to učinili, koristimo “macchanger” sa opcijom -s i argumentom eth0.

# macchanger -s eth0

Mrežni interfejs na kome menjamo MAC adresu mora biti isključen pre pokušaja promene MAC adrese. Koristite “ifconfig” komandu da biste isključili mrežni interfejs:

# ifconfig eth0 down

Ako se pojavi sledeća poruka o grešci, najverovatnije niste isključili mrežni interfejs:

ERROR: Can't change MAC: interface up or not permission: Cannot assign requested address

Sada, vreme je za promenu hardverske MAC adrese mrežne kartice na neke slučajne heksadecimalne brojeve:

# macchanger -r eth0

kompletan postupak

 

 

Skripta *.sh!!!

 

Evo kako da napravimo *.sh skriptu:

 

Otvorite terminal i napravite novi dokument u Documents-u uz pomoć “nano” tekst-editora:

# nano macscript.sh

Skripta treba da sadrži sledeće komande:

#!/bin/bash

ifconfig eth0 down
sleep2
macchanger -r eth0
sleep2
ifconfig eth0 up

Nakon toga sačuvate dokument: “ctrl + o”, pa “enter”.

Kada se dokument sačuva potrebno ga je ubaciti u takozvani “chmod”, nakon toga zatvorite terminal.

chmod +x macscript.sh

Otvorite ponovo terminal i unesite: “crontab -e”.

Spustite se do kraja menu-a i na samom dnu unesite sledeću komandu:

@reboot /root/Documents/macscript.sh

uspesno ste postavili izvrsavanje skripte prilikom restarta računara

SAČUVAJTE SVE SA “ctrl + o”, pa “enter”, nakon toga izadjite na “ctrl + x”.

NAPOMENA! Za svaki slucaj, da bi sve ovo radilo pre početka menjanja MAC adrese u ovom slučaju vaše eth0 mreže isključite internet.

 

U nekom od sledećih tutoriala: VPN, proxychains, tor, anonimnost na internetu!

IP/MAC adresa

Šta je to IP/MAC adresa, gde se ona koristi, kako se proverava i šta ustvari predstavlja?

 

MAC adresa i vaša IP adresa su ključne komponente za umrežavanje, ali one služe u različite svrhe i vidljive su na različite načine. Pa da počnemo!!

 

IP adresa

IP adresa je jedinstvena brojčana oznaka nekog računara na internetu. IP adresa je u osnovi binarni broj, dug 32 bita, koji je trenutno vezan za važeću verziju IP protokola IPv4. Često se radi lakšeg pamćenja IP adrese zapisuju u dekadskoj notaciji, gdje se 32-bitni broj podeli na četiri 8-bitna broja, koji se zatim prikazuju kao četiri decimalna broja odvojena sa tačkama. Svaki od tih brojeva je u rasponu od 0 do 255, što je upravo raspon brojeva koji se mogu prikazati u jednom 8-bitnom binarnom prikazu. IPv6 verzija protokola predviđa 128-bitne adrese, te se u tom slučaju može koristiti i heksadecimalni zapis, radi kraćeg oblika i jednostavnosti. Primjer IP adrese je 172.16.254.1

Svaki računar na mreži ima jedinstveni identifikator. Kao što biste uputili pismo za slanje poštom, računari koriste jedinstveni identifikator za slanje podataka na određene računare na mreži. Većina mreža danas, uključujući sve računare na Internetu, koristi TCP/IP protokol kao standard za komunikaciju na mreži. U TCP/IP protokolu, jedinstveni identifikator za računar se naziva njegova IP adresa.

Lak način za proveru vaše IP adrese je da posetite online alat, tj. stranicu (https://whatismyipaddress.com/) koja automatski pokazuje vašu dodeljenu IP adresu.

 

MAC (Media Access Control) Kontrola Pristupa Medijima

MAC adresa je globalno jedinstveni identifikator dodeljen mrežnim uređajima, i stoga se često naziva hardverskom ili fizičkom adresom. MAC adrese su  6-bitne (48-bita) dužine i pišu se u “MM:MM:MM:SS:SS:SS” formatu. U prvom 3-bitnom dela je identifikacioni broj proizvođača, a u druga je serijski broj koji je dodelio proizvođač.

Svaki komad hardvera na vašoj lokalnoj mreži ima MAC adresu pored IP adrese koju dodeljuje lokalni ruter ili server.

Možemo reći da je MAC adresa jedna oznaka na vašem računaru koja je jednoznačna, što u suštini znači da niko na svetu nema istu MAC adresu.

MAC adresa se upisuje isključivo u ruter i odatle ne izlazi dalje.

 

Kako proveriti MAC adresu:

Windows NT, 2000, XP, Vista, Windows 7:

• kliknite na dugme Start i Run (ili nakon klika na Start ukucajte u polje za pretragu “run” i pokernite ga)
• Unesite “cmd”
• Kada se otvori terminal unesite komandu “ipconfig/all”

To je ipconfig izlaz na Windows XP-u. Moj Windows računar ima dve mrežne veze – “ethernet” konekciju, označenu kao – Local Area Connection, i bežičnu vezu označenu kao Wireless Network Connection.

Windows 95/98/ME

• Kliknite na dugme Start, zatim Run
• Unesite “winipcfg” i kliknite OK.
• Izaberite mrežni adapter za koji ste zainteresovani, kutija označena Adapter Address je vaša MAC adresa; to će izgledati kao 00-15-E9-2B-99-3C

Mac OS X Up to Tiger, Mac OS X 10.4

• Kliknite na Apple-menu, a zatim System-Preferences, pa Network.
• MAC adresa za žičane ethernet priključke:

Iz menija Show, izaberite Built-in Ethernet.

Na kartici Ethernet (kartica TCP / IP za Mac OS Ks 10.2 i ranije), Ethernet ID je vaša MAC adresa.

• MAC adresa za bežične veze (WI-FI).

Iz menija Show, izaberite AirPort.

Na kartici AirPort, AirPort ID je vaša MAC adresa. Ilustracija ispod je AirPort kartica na Mac OS Ks Tiger.

Mac OS X Leopard i Snow Leopard, 10.5/10.6

• Kliknite na Apple-menu, a zatim System-Preferences, pa Network.
• MAC adresa za žičane ethernet priključke:

Izaberite Ethernet iz liste na levoj strani.
Kliknite na dugme Advanced.
Na kartici Ethernet, Ethernet ID je vaša MAC adresa.

• MAC adresa za bežične veze (WI-FI):

Izaberite AirPort iz liste na levoj strani.
Kliknite na dugme Advanced.
Na kartici AirPort, AirPort ID je vaša MAC adresa.

LINUX

• Pokrenite terminal kao “root” korisnik!
• Unesite komandu: ifconfig -a

# ifconfig -a
eth0      Link encap:Ethernet  HWaddr 00:09:3D:12:33:33  
          inet addr:10.248.155.17  Bcast:10.248.255.255  Mask:255.255.0.0
          inet6 addr: fe50::234:3dff:fe12:7d73/64 Scope:Link
          UP BROADCAST RUNNING MULTICAST  MTU:1500  Metric:1
          RX packets:3489041718 errors:0 dropped:0 overruns:0 frame:0
          TX packets:3259212142 errors:0 dropped:0 overruns:0 carrier:0
          collisions:0 txqueuelen:1000 
          RX bytes:2732221481 (2.5 GiB)  TX bytes:4065716672 (3.7 GiB)
          Interrupt:185 

 

U nekoj od sledećih tema: kako ostati anoniman, proxychains, open VPN, promena DNS servera, sačuvajte svoju privatnost, “pucanje” interneta – možda vas neko napada…

Ukoliko trebate pomoć kontaktirajte nas ovde!

Kali Linux sources.list

Sledeći post ima za cilj da razjasni koje bi repozitorijume trebalo imati u “sources.list” i kada se oni koriste.

Ovo su repozitorijumi koji se nalaze na zvaničnom sajtu Kali Linux:

Kali Rolling repozitorjum:

Kali Rolling je trenutno aktivan reozitorijum još od izdavanja Kali 2016.1:

deb http://http.kali.org/kali kali-rolling main contrib non-free
 # For source package access, uncomment the following line
 # deb-src http://http.kali.org/kali kali-rolling main contrib non-fre

Stari Kali sana (2.0) repozitorijumi:

Da biste pristupili starim Kali sana (2.0) repozitorijumima morate u vašu sorces.list dodati:

deb http://old.kali.org/kali sana main non-free contrib
 # For source package access, uncomment the following line
 # deb-src http://old.kali.org/kali sana main non-free contrib

Stari Kali moto (1.0) repozitorijumi:

Da biste pristupili starim Kali moto (1.0) repozitorijumima morate u vašu sorces.list dodati:

deb http://old.kali.org/kali moto main non-free contrib # For source package access, uncomment the following line # deb-src http://old.kali.org/kali moto main non-free contrib

OVO NISU VAZECI PARAMETRI-POSETITE STRANICU KALI-LINUX-DOC

Evo kako to da uradite

Otvorite terminal (kao root korisnik):

Ukucajte: leafpad /etc/apt/sources.list

Kada otvorite dokument izbrišete sve do: #deb.cdrom:[Debian GNU/Linux… ], da izgleda kao na fotografiji:

Nakon što ste spremili dokument, prekopirate repozitorijume sa sajta. Sve što vam je potrebno imate na samom početku teme ili dirketno ovde.

Kopirajte u sources.list

Sačuvate na “file” pa “save as”.

Nakon sačuvane “sources.list” potrebno je u terminalu ukucati sledeće:

sudo apt-get update && apt-get upgrade -y

Sistem će se nadograditi. Nakon toga vaš Kali ce koristiti zadate, važeće, repozitorijume.

Kada se završe “update” i “upgrade”, komande obavezno ponovo pokrenite sistem komandom:

reboot

To je bilo sve!

Dual Boot Kali / Windows

Kako instalirati Kali i Windows (Dual Boot)

Instalacija Kali Linux okruzenja zajedno sa Windows-om može biti prilično korisna. Međutim, morate da budete oprezni tokom procesa podešavanja. Prvo, napravite “back up” vaših podataka sa Windows-a. Budući da ćete modifikovati svoj hard-disk, morate da sačuvate “back up” na spoljnim medijima. Kada to završite preporučujemo vam da proučite “Kako instalirati Kali linux 2019.1a“, gde je objašnjena normalna procedura za osnovnu instalaciju Kali Linux-a.

U našem primeru, mi ćemo instalirati Kali Linux zajedno sa Win7,  koji trenutno pokreće 100% prostora na disku našeg računara. Počećemo tako što menjamo veličinu naše trenutne particije na Windows-u, da zauzmemo manje prostora, a zatim nastavljamo instalaciju Kali Linux-a na novokreiranu praznu particiju.

Priprema za instalaciju:

1. Preuzmite Kali Linux
2. Napravite Live-Bootable USB za instalaciju Kali Linux-a
3. Proverite da li je računar podešen na “boot” CD/USB u BIOS-u

Postupak instalacije “Dual Boot”:

Potrebno je da napravite butabilni USB (više ovde). Kada napravite butabilni USB, isključite računar, ubacite vaš USB u slobodan port i upalite računar. Prilikom paljenja računara udjite u boot menu i odaberite vaš USB da biste butovali Kali sa USB-a. Treba da se pojavi Kali Boot ekran. Izaberite Kali Linux-live – to bi trebalo da pokrene Kali i podrazumevanu radnu površinu.

Koristićemo g-parted da smanjimo postojeću particiju Windows-a da bismo dobili dovoljno prostora za instalaciju Kali Linux-a.

Izaberite svoju Windows particiju. U zavisnosti od vašeg sistema, obično će to biti druga, veća particija. U našem primeru postoje dve particije; prva je particija System-Recovery, a Windows je zapravo instaliran u / dev / sda2. Promenite veličinu Windows particije i ostavite dovoljno prostora (minimalno 20 GB) za instalaciju Kali Linux-a.

Kada promenite veličinu particije na Windows-u, kliknite “Apply All Operations” na hard disc-u. Nakon toga izađite iz programa g-parted i restartujte vaš računar.

Za sada ste uspeli da spremite particiju za instalaciju Kali Linux-a.

Procedura instalacije Kali Linux-a:

Postupak instalacije je sličan kao na stranici “Kako instalirati Kali Linux 2018.1“, sve do tačke particioniranja, gde treba da izaberete “Guided – use the largest continuous free space” koji ste stvorili ranije sa g-parted programom.

Kada se instalacija završi, ponovo pokrenite računar. Trebalo bi da se pojavi GRUB meni, koji će vam omogućiti da pokrenete Kali ili Windows.

To je bilo sve! Sada imate oba sistema na raspolaganju.

Kako instalirati Kali Linux 2019.4?

Instalacija Kali linux-a na vašem računaru je jednostavan proces. Prvo, trebaće vam kompatibilan računarski hardver. Kali je podržan na platformama i386, amd64 i ARM. Hardverski zahtevi su minimalni, kao što je navedeno u nastavku, iako će bolji hardver, naravno, obezbediti bolje preformanse.

• Minimalno 20GB slobodnog prostora
• Minimalno 1GB RAM memorije

Sa ovog linka možete preuzetu potrebnu verziju Kali linux-a.

Kada preuzmete .iso fajl potrebno je da napravite butabilni USB (više ovde). Kada napravite butabilni USB, isključite računar, ubacite vaš USB u slobodan port i upalite računar. Prilikom paljenja računara udjite u boot menu i odaberite vaš USB da bi ste butovali Kali sa USB-a.

Kada se Linux učita sa USB-a/CD-a, pojaviće se ovakav ekran:

Odaberite “Graphical install”:

Zatim odaberite jezik:

Odaberite vašu državu, države Ex-Yu se nalaze u “Others” > “Europe”:

Odaberite tastaturu koju ćete koristiti:

Zatim će instalacija uraditi konfiguraciju mreže:

U ovom prozoru odaberite “Continue“:

Opet odaberite “Continue”:

Upišite vašu lozinku koju ćete koristiti:

Zatim će instalacija učitati dodatne komponente. Odaberite “Guided – use entire disk“:

Odaberite vaš disk:

Odaberite “All files in one partition“, što je preporučeno za početnike:

Odaberite “Finish partitioning and write changes to disk” :

Odaberite “Yes” i kliknite “Continue“ :

Zatim će početi instalacija operativnog sistema :

Odaberite “No“:

Instalirajte GRUB boot loader:

Posle instaliranja boot loader-a, biće vam saopšteno da je instalacija završena. Odaberite “Continue”:

Računar će se restartovati, i prilikom paljenja upišite “root“ za username, a za password koji ste odabrali prilikom instalacije.

Osnovne komande – Kali LINUX

Kali linux sources-list

Kako promeniti MAC adresu (Kali linux – MACCHANGER)

Kako napraviti Bootable-USB?

Windows:

Ono što vam je potrebno:

1. Prazan USB
2. Image fajl
3. Program PowerISO

PowerISO je besplatan program, možete ga preuzeti ovde.

Posle instalacije programa pokrenite PowerISO, odaberite “Tools“ meni i kliknite na “Create bootable USB Drive”:

Zatim će se pojaviti ovaj prozor:

Odaberite vaš Image fajl i USB drive koji ćete koristiti, i pritisnite “Start”:

Odaberite “OK”:

Sada će program početi sa radom, i za nekoliko minuta ćete imati butabilan USB.

Linux – Debian (Kali, Ubuntu…):

Kreiranje bootabilnog Kali USB-a u Linux okruženju je jednostavno. Kada preuzmete i verifikujete Kali ISO datoteku, možete da koristite komandu “dd” da biste je kopirali na USB stick.

UPOZORENJE: Iako je proces snimanja Kali-a na USB drajvu veoma jednostavan, možete jednostavno prebrisati disk jedinicu koju niste nameravali sa “dd” ako ne razumete šta radite, ili ako navedete neispravan izlaz. Proverite još jednom dobro sve parametre da posle ne bude prekasno.

• Prvo ćete morati da identifikujete putanju uređaja za pisanje ISO na USB disk. Bez USB-a ubačenog u port, izvršite komandu “sudo fdisk -l” u komandnom redu terminala (ako ne koristite povišene privilegije pomoću fdisk-a, nećete dobiti nikakav izlaz). Dobićete rezultate koji će izgledati nešto (ne baš) kao što je ovaj, pokazujući jednu jedinicu – “/ dev / sda” – koja sadrži tri particije (/ dev / sda1, / dev / sda2 i / dev / sda5):

• Sada uključite USB disk u slobodan USB port na vašem sistemu i pokrenite istu naredbu, “sudo fdisk -l” po drugi put. Sada, izlaz će izgledati nešto (opet, ne baš) kao što je ovaj, pokazujući dodatni uređaj koji ranije nije bio, u ovom primeru “/ dev / sdb”, 16GB USB disk:

• Primer komande ispod pretpostavlja da se ISO slika koju pišete zove “kali-linuk-2019.1a-amd64.iso” i nalazi se u vašem trenutnom radnom direktorijumu. Preporučena vrednost, “bs = 512k”, je pouzdana kako bi USB lepo radio.

dd if=kali-linux-2019.4-amd64.iso of=/dev/sdb bs=512k

Obrada slike na USB uređaju može da traje dosta vremena, više od deset minuta, što nije neobično. Budite strpljivi!

Kako Instalirati Kali linux?

Dual Boot Kali / Windows?

Šta predstavlja Kali linux?

Šta je Kali linux?

Kali Linux je Debian-based Linux distribucija koja ima za cilj napredni test za proveru penetracije i reviziju sigurnosti. Kali sadrži nekoliko stotina alata koji su usmereni na različite zadatke sigurnosti informacija, kao što su ispitivanje penetracije, istraživanje sigurnosti, računarska forenzika, inženjerstvo…

Kali Linux je objavljen 13. marta 2013. godine kao potpuna rekonstrukcija BackTrack Linux-a od vrha do dna, koja se u potpunosti pridržava Debian razvojnih standarda.

Uključeno je više od 600 alata za testiranje penetracije: Nakon pregleda svakog alata koji je uključen u BackTrack, eliminisan je veliki broj alata koji jednostavno nisu radili ili su duplirali druge alati koji su vršili istu ili sličnu funkciju. Detalji o sadržaju nalaze se na sajtu Kali Tools.

Kali Linux, kao i Back-Track, potpuno je besplatan i uvek će biti. Nećete nikad morati da platite Kali Linux.

Otvoren izvor Git tree: Ceo izvorni kod koji ide u Kali Linux dostupan je svima koji žele da izmene ili obnove pakete kako bi odgovarali njihovim specifičnim potrebama.

FHS kompatibilan: Kali se pridržava standarda hijerarhije datotečnog sistema, omogućavajući korisnicima Linuxa da lako lociraju binarne datoteke, datoteke podrške, biblioteke itd.

Podrška za bežične uređaje širokog opsega: Izgradili smo Kali Linux kako bi podržali što više bežičnih uređaja, omogućavajući mu da pravilno radi na raznim hardverima i čini ga kompatibilnim sa brojnim USB i drugim bežičnim uređajima.

Razvijen u sigurnom okruženju: Tim Kali Linux-a sastoji se od male grupe ljudi koji su jedini pouzdani za izvršavanje paketa i interakciju s riznicama, a sve to se radi koristeći više sigurnih protokola.

Podrška na više jezika: Iako su alati za penetraciju napisani na engleskom jeziku, osigurali smo da Kali uključuje istinsku multijezičku podršku, omogućavajući više korisnika da rade na svom maternjem jeziku i lociraju alate potrebne za posao.

ARMEL i ARMHF podrška: M-bazirani single-board sistemi, kao što su Raspberry Pi i BeagleBone Black, između ostalog postaju sve prisutniji i jeftiniji. Znali smo da Kali podrška ARM-u mora biti jako robusna, sa potpuno funkcionalnim instalacijama za ARMEL i ARMHF sisteme. Kali Linux je dostupan na širokom spektru ARM uređaja i ima ARM spremišta integrisana sa glavnom distribucijom, tako da se alati za ARM ažuriraju zajedno sa ostatkom distribucije.

Kali Linux je posebno prilagođen potrebama stručnjaka za proveru penetracije, i stoga sva dokumentacija na ovoj lokaciji pretpostavlja prethodno poznavanje operativnog sistema Linux uopšte.

Kali Linux razvija, finansira i održava:

Offensive Security

Kako Instalirati Kali linux?

Kako napraviti bootable USB?

Dual Boot Kali / Windows?